Zaključci 7. međunarodnog savetovanja
„U susret humanom gradu“

U Novom Sadu je 6. i 7. decembra 2019. godine u prostorijama Privredne komore Vojvodine održano 7. po redu Međunarodno savetovanje „U susret humanom gradu“ koje je ovaj put imalo temu “Mobilnost u održivoj životnoj sredini“. Organizatori savetovanja su bili Departman za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj APV-a i  Udruženje „Humani grad“ iz Novog Sada.

Glavni pokrovitelji Savetovanja su bili Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine i Grad Novi Sad, a održavanje skupa pomogao je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost APV-a.

Skup je podržan od strane velikog broja međunarodnih i nacionalnih institucija kao što su: CIVITAS City Networks CiViNET Slovenia-Croatia-Southeast Europe, Grad Banja Luka, Sekretarijat za javni prevoz Gradske uprave Grada Beograda, Regionalna razvojna agencija Srem, JGSP Novi Sad, Parkig servis Novi Sad, Inženjerska komora Srbije, Privredna komora Vojvodine.  Na skupu je učestvovalo oko 150 učesnika iz preko 10 različitih zemalja (Velika Britanija, Španija, Belgija, Australija, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Srbija…).

U prostorijama Hotela „Novi Sad“ je 5. decembra 2019. godine održan svečani prijem članova programskog odbora kao i uvodni sastanak na kome se diskutovalo o planu rada predstojećeg Savetovanja. Savetovanju je prisustvovalo preko 20 članova programskog odbora koji dolaze iz različitih obrazovnih i naučnih institucija iz zemlje i regiona, kao što su Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, Fakultet prometnih znanosti Sveučilišta u Zagrebu, Univerzitet Koventri iz Velike Britanije, Fakultet za saobraćaj i komunikacije Univerziteta u Sarajevu, Tehnički fakultet Univerziteta „St. Kliment Ohridski“ iz Bitolja itd.

Zvanični program Savetovanja je započeo svečanim otvaranjem, a tom prilikom pozdravnim rečima su se pristunim učesnicima obratili:

• Nenad Grbić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj APV-a
• Đorđe Basarć, načelnik gradske uprave za saobraćaj i puteve Grada Novog Sada
• Prof. dr Vuk Bogdanović, predsednik Programskog odbora Savetovanja
• Dr Srđan Škunca, koordinator mreže CiViNET Slovenija-Hrvatska-jugoistočna Evropa.

Nakon svečanog otvaranja, program je nastavljen sa dva predavanja po pozivu. Prvo predavanje na temu “Akcioni plan za Zeleni grad – metodologija“ je održao MSc Dušan Savković (Mott MacDonald, Beograd, Srbija). Grad Beograd izrazio je želju da zauzme sistematski pristup u rešavanju svojih urbanih izazova. Akcioni plan za Zeleni grad predstavlja deo okvira Zelenih gradova Evropske banke za obnovu i razvoj. Osmišljen je da usmerava grad kroz četiri glavne faze:  Faza br. 1: Uspostavljanje početnog stanja Zelenog grada; Faza br. 2: Razvoj Akcionog plana za Zeleni grad; Faza br. 3: Implementacija plana i Faza br. 4: Izveštavanje o napretku i ishodima.

Drugo predavanje po pozivu održao je prof. dr Vuk Bogdanović (Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka) na temu “SMART plan Novi Sad“. Tokom 2017. godine Grad Novi Sad započeo je procese koje se odnose na realizaciju projekta Pametni Grad. U okviru prve faze projekta izvršena su mnogobrojna istraživanja na osnovu kojih su prikupljeni podaci o mobilnosti, sistemu javnog prevoza, uslovima odvijanja saobraćaja, parkiranja i bezbednosti saobraćaja. Na osnovu rezultata prve faze projekta formiran je model putovanja na teritoriji Grada Novog Sada koji je poslužio za testiranje svih planiranih infrastrukturnih intervencija i aktivnosti na uličnoj mreži. Nakon izvršenih analiza, predložen je akcioni plan sprovođenja predloženih aktivnosti na realizaciji planova i mera u svim oblastima koje bi doprinele da se saobraćajni sistem Novog Sada unapredi u duhu održive mobilnosti i pametnog grada.

Zaključak predavanja po pozivu je da su strateški planski dokumenti iz oblasti urbanog saobraćaja neophodni za preduzimanje mera i aktivnosti koje doprinose održivoj urbanoj mobilnosti i razvoju gradova.

Izuzetan značaj i napredak u organizaciji ovogodišnjeg Savetovanja ogleda se u tome da su učesnici imali priliku da prisustvuju okruglom stolu koji je za temu imao planove održive urbane mobilnosti – POUM (Sustainable Urban Mobility Plans – SUMP). Učesnici okruglog stola su bili vodeći stručnjaci iz zemlje i regiona koji je bave izradom planova održive urbane mobilnosti i koji su predstavili svoja dosadašnja iskustva u izradi i sprovođenju planova, kao i smernice za dalji razvoj u ovoj oblasti. Okrugli sto je vodio prof. dr Vladimir Đorić, a u njegovom radu su učestvovali prof. dr Valentina Mirović, prof. dr Luka Novačko, prof. dr Vladimir Depolo, dr Srđan Škunca i Jelena Nikolić, a u diskusiju se uključilo više od 10 učesnika Savetovanja.

Zaključak okruglog stola je da je POUM dokument koji je prepoznatljiv u okvirima Evropske unije i da je kao takav neophodan za izradu različitih projekata iz oblasti održive urbane mobilnosti. Bez obzira da li je zakonskom regulativom u oblasti planiranja definisan POUM, lokalne zajednice samostalno ili kroz različite projekte mogu pristupiti izradi POUM-a. U postupak izrade POUMA-a moraju biti uključeni različiti subjekti, ne samo gradska administracija i uža stručna javnost, već i nevladine organizacije, različita udruženja građana, akademska zajednica i zainteresovani pojedinci kako bi se postigao konsenzus i omogućila implementacija predloženih mera.

Na Savetovanju je u toku dva dana prezentovano oko 50 naučnih i stručnih radova iz 4 tematske oblasti:

• Urbana politika mobilnosti
• Nove usluge mobilnosti, tehnologije i alati
• Organizacija javnog prevoza
• Bezbednost saobraćaja.

Prvog dana savetovanja prezentovani su radovi iz oblasti „Urbana politika mobilnosti“ (Urban mobility policy).

Najveći broj radova koji su se prezentovali na Savetovanju je bio iz oblasti „Nove usluge mobilnosti, tehnologije i alati“ (New mobility services, technologies and tools), tako da je ta tematska oblast podeljena u dve sekcije prezentacija, koje su obe održane prvog dana Savetovanja.

Zaključci prezentovanih radova su da je planske dokumente iz oblasti održive mobilnosti potrebno izrađivati u skladu sa najnovijim preporukama, koje posebno insistiraju na planu aktivnosti sprovođenja i praćenja efekata predloženih mera. Prilikom analize efekata predloženih mera korisno je koristiti aplikativne softvere i druge alate kako bi se definisali prioriteti i izvršilo vrednovanje efekata sprovođenja mera. Savremeni pristup u rešavanju problema urbane mobilnosti je nezamisliv bez primene različitih tehnologija i servisa koji se zasnivaju na upotrebi IT tehnologija.

U okviru Savetovanja učesnici su imali priliku da prisustvuju stručnim radionicama na kojima je bila prikazana upotreba savremenih programskih paketa kao alata pomoću kojih se mogu raditi simulacije saobraćaja u gradovima na mikro, makro i mezo nivou.

Program Savetovanja je drugog dana započeo sa stručnom radionicom „Modeli makrosimulacija“ koju su održali dr Tamara Đukić (AIMSUN, Barselona, Španija) i mr Aleksandar Jevđenić (JP Urbanizam, Novi Sad, Srbija).

Nakon toga održana je i druga stručna radionica sa temom „Mikrosimulacije“, a radionicu su vodili  Žarko Anđić (Traffimax, Pert, Australija) i Aleksandar Panjković (JP Urbanizam, Novi Sad, Srbija).

Zaključci radionica su da je upotreba savremenih aplikativnih softvera neophodna za testiranje različitih varijanti i mera prilikom izrade planova, studija i projekata vezanih za urbanu mobilnost na makro, mezo i mikro nivou. Prilikom izrade mezo i mirko simulacija moraju se uvažiti lokalne specifičnosti i karakteristike koje se izražavaju kroz vrednosti parametara kojim se opisuju karakteristike saobraćajnog toka i ulične mreže.

Drugog dana su održana, takođe, dva predavanja po pozivu. Prvo predavanje sa temom “Na putu ka održivom, inkluzivnom i pristupačnom prevozu“ održala je prof. dr Andree Woodcock (Coventry University, Coventry, Velika Britanija). U svom predavanju po pozivu, prof. Woodcock je diskutovala o pristupima koje je koristila kako bi podržala rodni aspekt i različitost u oblasti održivog transporta. Prezentovala je rezultate tri projekta (H2020 CIVITAS SUITS, H2020 TInnGO i RCUK). Zaključila je da će sve prednosti koje se mogu dobiti od održive i pametne mobilnosti biti teško postignute bez podrške i promena unutar lokalnih vlasti i prevoznika. Posebno je istaknuta potreba bezbednosti dece i žena, koji su u nekim sredinama, posebno prilikom korišćenja javnog prevoza, izloženi različitim oblicima nasilja, što utiče na mobilnost, ali i stepen korišćenja javnog prevoza.

Poslednje predavanje po pozivu je održao mr Gradimir Stefanović (GSTC doo, London, Velika Britanija), a tema prezentacije je bila “Tramvaj – voz tehnologija: pregled i mogućnosti razvoja“. Mr Stefanović je izneo ključne principe koncepta tramvajskih vozova, kao i trenutno stanje u oblasti vezano za postojeće sisteme, ali i sisteme koji su u fazi planiranja i izgradnje. U radu je izneo kriterijume za tehničku i ekonomsku opravdanost uvođenja ovakvih sistema, a na kraju je dao i moguće primere primene ovakvih inovativnih sistema u Srbiji i regionu. Zaključak je da je proces objedinjavanja ova dva prevoza dugotrajan i da u proseku traje 9-10 godina, najčešće zbog otpora koji postoje u državnim železnicama. Bez obzira na sve teškoće koje se javljaju i u tehnološkom i organizacionom smislu, ovakvi tehnološki sistemi su mogući, a da zbog smanjenja broja presedanja prestavljaju veoma značajan instrument za smanjenje upotrebe putničkih automobila.

Paralelno sa održavanjem radionica, autori su prezentovali radove iz tematskih oblasti „Organizacija javnog prevoza“ (Public transport organization) i „Bezbednost saobraćaja“ (Traffic safety).

Zaključci su da javni prevoz ima posebnu ulogu i značaj za ostvarivanje ciljeva održive urbane mobilnosti, s obzirom da najvećem broju putnika pruža alternativu za korišćenje putničkog automobila. Uz primenu restriktivne politike u oblasti parkiranja, razvijanje javnog prevoza je osnovni instrument za smanjivanje korišćenja automobila. Da bi se ovi ciljevi postigli potrebno je primeniti različite mere u oblasti tarifne politike, informisanja putnika, dostupnosti, komfora i multimodalnosti koje podstiču upotrebu javnog prevoza svih socijalnih kategorija stanovništva.

Što se tiče bezbednosti saobraćaja zaključci su da zadnjih godina postoji trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda na vangradskim deonicama puteva i povećanja broja saobraćajnih nezgoda u urbanim sredinama, što je direktna posledica veće upotrebe automobila i izloženosti učesnika u saobraćaju. U cilju povećanja bezbednosti saobraćaja u urbanim sredinama potrebno je primeniti razičite mere na uličnoj mreži, ali i kroz povećanje svesti stanovnika o mogućim posledicama saobraćajnih nezgoda.

Na kraju zvaničnog programa Savetovanja usledila je sesija svečanog zatvaranja, na kojoj se prisutnim učesnicima obratio prof. dr Vuk Bogdanović, predsednik Programskog odbora Savetovanja.

Naredno savetovanje je najavljeno za oktobar 2021. godine u Novom Sadu.

Jedna od međunarodnih institucija koje je podržala održavanje skupa je bila i CIVITAS City Networks CiViNET Slovenia-Croatia-Southeast Europe. Ova organizacija predstavlja mrežu gradova koji se na području Slovenije i Hrvatske te Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije bave održivim planiranjem i upravljanjem mobilnošću, a Grad Novi Sad je takođe član mreže. Članovi mreže su okupljanje povodom Savetovanja iskoristili i za održavanje sastanka Upravnog odbora mreže. Sastanak UO Civinet mreže je održan 5. decembra 2019. godine u Sali za sastanke Hotela „Novi Sad“. Naime, pored osnovnih tema vezanih za rad mreže, podnošenje izveštaja o radu i izlaganja budućih aktivnosti, članovi UO Civinet mreže su u skladu sa temom ovogodišnjeg savetovanja diskutovali o temi mobilnosti u održivoj životnoj sredini. Pošto je cilj mreže prenos znanja i dobre prakse te osmišljavanje zajedničkih projekata kojima će se finansirati buduće aktivnosti održivog saobraćaja i kvalitetnije mobilnosti, mogućnost susreta sa ostalim učesnicima Savetovanja pokazala se kao idealna prilika za promociju njihovog rada i uspostavljanje kontakata sa eventualnim budućim partnerima u okviru evropskih projekata koji su planirani za naredni period.

Pored zvaničnog programa Savetovanja, učesnici ovogodišnjeg skupa su imali priliku da se na sastancima i poslovim susretima tokom trajanja Savetovanja međusobno bolje upoznaju, ostvare nove kontakte i dogovore evantualnu buduću saradnju na zajedničkim projektima koji bi za cilj imali da se poboljšaju uslovi odvijanja saobraćaja u gradovima.

U skladu sa temom ovogodišnjeg savetovanja “Mobilnost u održivoj životnoj sredini“ generalni zaključak učesnika skupa je da se sve buduće aktivnosti moraju usmeriti ka održivoj mobilnosti, jer je ona preduslov ekonomskog prosperiteta, socijalne ravnopravnosti i kvaliteta života u urbanim sredinama. Organizatori Savetovanja se nadaju da će svi sadržaji koji su bili prezentovani na skupu omogućiti stručnoj javnosti i institucijama koje donose odluke i upravljaju gradovima i/ili opštinama da se bolje upoznaju o načinima i mogućnostima kreiranja strategije i pronalaženju rešenja koji će na principu “Manje automobila – veća mobilnost” omogućiti primenu koncepta održive mobilnosti i gradove i naselja učiniti ekološki prihvatljivim, dostupnijim i kvalitetnijim za život.