PREDAVAČI PO POZIVU

VOŽNJA U BUDUĆNOST: Uticaj povezanih i autonomnih vozila na saobraćajno planiranje

Naučni rad se fokusira na potencijalni uticaj novih tehnologija za drumski saobraćaj, posebno na povezana i autonomna vozila, na različite aspekte saobraćajnog planiranja, kao što su aktivni vidovi saobraćaja, ulična infrastruktura, parking i javni prevoz. Povezana i autonomna vozila predstavljaju budućnost saobraćaja, projektovana da unaprede bezbednost, smanje gužve i poboljšaju saobraćajne usluge. Rad proučava primenu vozila sa autonomijom na nivoima 4 i 5 u javnom prevozu u Velikoj Britaniji, sumirajući inicijalna razmatranja, prednosti i izazove u početnoj fazi primene. Holistički pristup korišćen je za analizu uticaja ovih vozila na projektovanje saobraćajnica i parkirališta, modelovanje u saobraćaju, promene u navikama putovanja i bezbednost u saobraćaju. Analiza prikazuje načine na koje ova vozila utiču na projektovanje saobraćajnica i parkirališta, kao i na modelovanje u saobraćaju, ilustrujući značaj ovih faktora u ukupnom procesu planiranja saobraćaja. Rad se bavi ključnim izazovima koje treba prevazići da bi se maksimalno iskoristile prednosti inovativnih tehnologija, kao što su stvaranje saobraćajnih modela koji predviđaju obrasce ponašanja u saobraćaju i prilagođavanje infrastrukture, uključujući signalizaciju, planiranje i korišćenje parkirališta. Takođe, neophodno je ispitati ulogu ovakvih vozila u prilagođavanju saobraćajne infrastrukture, s obzirom na postojanje posebnih površina za njihovo kretanje, prilagođavanje saobraćajne signalizacije, planiranje tempiranja i korišćenja parkirališta i uličnog prostora, uz istovremeno zadržavanje pristupačnosti za sve korisnike. Cilj rada je da pruži sveobuhvatno razumevanje načina na koji ova vozila mogu uticati na proces saobraćajnog planiranja i na donosioce odluka, što može pomoći u budućem razvoju i promovisanju održivog razvoja.

BIOGRAFIJA

Deni Krevešić je stručnjak u oblasti saobraćajnog planiranja sa Chartered Transport Planning Professional (CTPP) titulom odobrene od strane britanskog monarha. Trenutno je zaposlen u britanskoj firmi Glanville. Deni je takođe član Kraljevske britanske institucije za saobraćaj i transport (Chartered Institute of Highways and Transportation), sa karijerom koja traje preko deceniju i portfoliom od preko 100 projekata koji su ostavili značajan trag kako u Velikoj Britaniji, tako i u svetu. Deni je započeo svoju karijeru u AECOM-u gde je radio na mnogobrojnim značajnim projektima, među kojima se izdvajaju Heathrow aerodrom, Cycle SuperHighways London, Najveći Međunarodni sajam Dubaji 2020 (Dubai Expo 2020) i Rio Olimpijske igre. Deni se pridružio Cundall-u 2021. godine, gde je radio na raznovrsnim projektima širom Velike Britanije, uključujući kompleksni železnički infrastrukturni projekat High Speed 2. U 2023. godini, Deni se pridružio kompaniji Glanville 2023. godine, gde se bavi pružanjem konsultantskih usluga javnim i privatnim klijentima u oblasti planiranja saobraćaja u svim fazama životnog ciklusa projekta, uključujući izradu studija izvodljivosti i idejnih projekata, urbanističkih i master planova, izradu planske dokumentacije i analize uticaja projekata. Zahvaljujući svom obimnom iskustvu i inovativnom pristupu, Deni je dao svoj značajni doprinos raznim projektima, uključujući infrastrukturne objekte, stambene komplekse, poslovne zgrade, obrazovne institucije i mnoge druge. Deni je veoma predan u primeni inovativnih rešenja i promovisanju održivog razvoja u saobraćajnoj industriji, sa ciljem i željom da se unapredi kvalitet usluge u saobraćaju.

PRIMENA NOVIH SAOBRAĆAJNIH REŠENJA I TEHNOLOGIJA U REPUBLICI HRVATSKOJ

Razvojem novih tehnologija otvaraju se brojne mogućnosti za unapređenje saobraćajnog sistema te za povećanje njegove sigurnosti i ekološke održivosti. U Republici Hrvatskoj su u poslednje vreme završeni značajni saobraćajni projekti važni ne samo za Hrvatsku nego i za šire okruženje. Uz značajne infrastrukturne projekte od kojih je najvažniji Pelješki most implementirani su i brojni IT projekti. Jedan od važnijih je uspostava nacionalne pristupne tačke i središnjeg nacionalnog centra za nadzor i upravljanje saobraćajem. I u narednom razdoblju planira se značajno unapređenje saobraćajnog sistema korištenjem najnovijih tehnologija. Planira se skora realizacija novog sistema naplate putarina na svim autoputevima. Sistem će bit baziran na naplati po pređenom putu, a naplata će se ostvarivati potpuno beskontaktno pomoću DSRC tehnologija i tehnologije prepoznavanja registarskih oznaka. U području urbanog saobraćaja krenula je implementacije celokupnog ITS sistema za upravljanje saobraćajem u Splitu, po veličini drugom gradu u Hrvatskoj. ITS sistem grad Splita sastoji se od nekoliko povezanih modula od kojih su važniji središnji saobraćajni centar, umreženi inteligentni semafori te sistem prioriteta javnog prevoza. Celi sistem baziran je na najnovijim tehnologijama poput veštačke inteligencije i mašinskog učenja.

BIOGRAFIJA

Marko Šoštarić je vanredni profesor na Zavodu za prometno planiranje Fakulteta prometnih znanosti Sveučilišta u Zagrebu i dekan Fakulteta.
Ovlašteni je inženjer cestovnog prometa te ovlašteni revizor cestovne sigurnosti. U dosadašnjih 19 godina karijere učestvovao je u realizaciji 20-ak različitih naučno-istraživačkih projekata te u izradi preko 200 saobraćajnih studija projekata i elaborata. Tokom proteklih nekoliko godina, kao vođa tima, radio je na velikom broju projekata održive urbane mobilnosti, sufinansiranih sredstvima EU fondova. Takođe, radio je na izradi studija izvodljivosti te strateških procena uticaja na životnu sredinu.
Rezultat istraživanja i projekta redovno objavljuje u naučnim i stručnim časopisima te prezentuje na konferencijama. Dosad je objavio pedesetak naučnih i stručnih radova u časopisima i zbornicima radova.
Na Fakultetu prometnih znanosti Sveučilišta u Zagrebu predaje Prometno tehnološko projektiranje, Upravljanje prometnim sustavom u urbanim sredinama, Ekologija u prometu, Osnove prometnog inženjerstva i Osnove prometne infrastrukture, a gost predavač je i na drugim fakultetima u zemlji i inostranstvu. Pod njegovim mentorstvom izrađeni su brojni diplomski i završni radovi te jedna doktorska disertacija.

Tehnologija BUS RAPID TRANSIT – Pregled i mogućnosti razvoja

Prezentacija će analizirati i obuhvatiti sledeće teme:

• Ključni principi BRT-a kao prvog nivoa tehnologije brzog tranzita
• Osnovni principi u razvoju BRT-a
• Pregled razvoja BRT-a u svetu i novijeg razvoja u Evropi
• Kritični elementi za interoperabilnost BRT-a
• Prepreke u razvoju
• Složenost procesa opravdavanja odluka i razumevanje/prihvatanje tehnologije velike brzine bez skupih kapitalnih troškova
• Moguća implementacija u regionu Zapadnog Balkana.

BIOGRAFIJA

Karijeru je započeo u Beogradu 1976. godine. Od 1992. godine Gradimir Stefanović živi u Lonodnu (Ujedinjeno Kraljevstvo – UK) i radi kao nezavisni konsultant za urbani transport. On je aktivni član i osnivač komiteta UITP-a (Međunarodna asocijacija za javni prevoz) za LRT sisteme od 1978. godine. Nedavno je nominovan za ambasadora UITP-a za svoj doprinos i aktivnosti vezane za promociju ove međunarodne asocijacije. Bio je ko-autor u UITP radnoj grupi za izradu “Smernica za laku železnicu i BRT” (2004), kao i vođa radne grupe za izradu “Smernica za modernizaciju LRT-a u zemljama Centralne i Istočne Evrope“ (2011). Stefanović sarađuje sa klijentima širom sveta (Norveška, Rusija, Holandija, Izrael, Srbija, Bosna i Hercegovina, Ukrajina, Egipat, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati…) dajući im savete iz oblasti javnog gradskog prevoza, integracije različitih vidova saobraćaja, razvoja BRT-a i LRT-a, optimizacije terminala i upravljanja urbanom mobilnošću. Bio je savetnik Uprave za razvoj Rijada prilikom izgradnje metroa. Stefanović je bio vođa tima u okviru projekata Svetske Banke “Modernizacija javnog prevoza u 14 ruskih gradova” i “Modernizacija Heliopolis tramvaja u moderan LRT sistem”. Takođe je radio kao UITP trener, držeći predavanja u Briselu, Abu Dabiju, Lagosu, Kuala Lumpuru, Dar es Saalamu, Džedi, u oblastima vezanim za razvoj BRT-a, LRT-a i metroa. Gradimir Stefanović je u Skoplju uradio tehničku dubinsku analizu za nabavku CNG autobusa od strane EBRD (2018), pomogao je u pripremi idejnog projekta za BRT liniju 1 i bio je vođa tima Studije za restrukturiranje autobuske mreže (zbog uvođenja BRT sistema). U Srbiji je Gradimir Stefanović dugo bio aktivan na razvoju metroa, prigradske železnice, obnovi autobusa, kao i uvođenju CNG i E-buseva za Grad Novi Sad.

STRATEGIJA RAZVOJA E-MOBILNOSTI U JAVNOM GRADSKOM TRANSPORTU-Uvodjenje u eksploataciju zglobnih električnih autobusa

Autobusi na električni pogon imaju stalni trend porasta upotrebe u mnogim gradovima Evrope i sveta. U prethodnom periodu najveća zastupljenost je bila sa električnim autobusima standardne dužine 12m dok su zglobni autobusi 18m, imali manju zastupljenost zbog svojih lošijih tehno-eksploatacionih performansi (manji kapacitet, ograničena autonomija kretanja, dugo vreme punjenja…) u poredjenju sa zglobnim autobusima na konvencionalni pogon. Razvojem novih generacija sistema za skladištenje električne energije (baterije, superkondenzatori) i sistema za brzo punjenje pomoću punjača velike snage, zglobni električni autobusi postali su sve konkurentniji konvecionalnim autobusima. U Beogardu trenutno je u radu 15 električnih autobusa standardne dužine 12m, koji rade na dve gradske linije EKO1 i EKO2. U narednom periodu jedan od razvojnih planova E-mobilnosti koji se odnose na javni gradski transport je uvodjenje zglobnih električnih autobusa umesto autobusa sa konvencionalnim pogonom pre svega na centralnim gradskim linijama. U radu će biti prikazani rezultati probne eksploatacije zglobnog električnog autobusa Higer UC 18 na gradskoj liniji br.31 (Studentski trg-Konjarnik) u Beogradu koja je sprovedena tokom oktobra 2022.godine, sa aspekta energetske efikasnosti i ekoloških benefita. Kroz studiju slučaja zamene zglobnih autobusima sa dizel pogonom koji trenutno rade na liniji br. 31 sa zglobnim električnim autobusima izvršiće se analiza ekonomske opravdanosti uvodjenja u rad zglobnih električnih autobusa.

BIOGRAFIJA

Dr Slobodan Mišanović, dipl.inž.saobr, od 1994. godine zaposlen je u JKP GSP “Beograd“ gde sada obavlja poslove Projekt menadžera preduzeća. Doktorsku disertaciju “Energetske i ekološke performanse autobusa na električni pogon u sistemu transporta putnika“ odbarnio je 2021.godine. Oblast rada usmerena je na: primenu alternativnih pogonskih sistema kod autobusa, autobusa na električni pogon probleme energetske efikasnosti i ekološkog uticaja vozila u sistemu javnog gradskog transporta, tehno-ekonomske analize autobuskog podsistema, modeliranje i simulaciju rada autobusa.
Od 2005. godine stalni je član UITP Bus Committee (International association for public transport, Brussels) Tokom 2015-2016. godine imao je vodeću ulogu u implementaciji projekta uvođenja prve linije EKO 1 u Beogradu na kojoj radi 5 autobusa na potpuno električni pogon, kao i 2022.godine kada je uvedena druga E-bus linija EKO 2 na kojoj radi 10 vozila. Učesnik je programa: ‘’Hybrid user forum Bus-section“ (2011-2014) EC FP 7, ’’Clean Fleets’’, EC FP 7 (2011-2015), ZeEUS-User group, project EC (2015-2018). Konsultant za Grad Kragujevac na projektu E-GUTS (Electric green urban transport system) 2018-2019. godine. Imao je aktivnu ulogu u izradi SORT (Standard on road test) metodologije za merenje potrošnje pogonskog goriva kod autobusa, koja je zvanična metodologija u Evropskoj Uniji i podrška Directive EC 2009/33. Zapaženo učešće imao je na “Hybrid electric vehicle symposium-2019“ koji je u organizaciji SAE-International održan u Anahajmu (Anaheim, California-USA) od 19-21.2.2019.godine.
Posebno treba istaći veliko međunarodno iskustvo i uspostavljenu saradnju sa najvećim svetskim kompanijama za javni gradski prevoz, proizvođačima autobusa i centrima za ispitivanje vozila. Stručno usavršavanje je obavio kroz tehničke posete u preko 30 najvećih kompanija: TMB Barcelona, TfL London, EMT Madrid, TEC Namur, SBB Stuttgart, ATM Milano, RTA Dubai, LPP Praha, Shenzhen bus company, Mosgotrans Moskva, RATP Paris, MOVIA Copenhagen, CUTCSA Montevideo, IEET Istanbul, Solaris bus&Coach S.A, Volvo, Higer, BYD, “Applus IDIADA“, Belicon institut Landshut, CALSTART Institut Pasadena CA-USA, CIAH Beograd…) gde su bila predstavljena iskustva u eksploataciji, proizvodnji i testiranju autobusa za gradski prevoz.
Objavio je preko 40 naučnih i stručnih radova.

BEZBEDNOST AUTONOMNIH VOZILA – tehnički i pravni aspekti

.

BIOGRAFIJA

Prof. dr Milan Z. Bjelica rođen je 1985. godine u Zrenjaninu. Osnovne i master studije završio je na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, 2008. godine. 2013. godine brani svoju doktorsku disertaciju pod nazivom „Metode realizacije kontekstualnih platformi i kontekstualnih korisničkih sprega za primene u uređajima potrošačke elektronike“, na Univerzitetu u Novom Sadu, čime stiče naziv doktora nauka. Na FH CampusWien u Beču takođe stiče naziv Academic Safety Engineer odbranom teze pod nazivom „Reliability Estimation for a Central Vehicle Computer with Upgradeable Software Components“, čime se uz oblast računarskog inženjerstva specijalizuje i za projektovanje bezbednih tehničkih sistema u oblasti automobilske industrije.

Prof. dr Bjelica je vanredni profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, instruktor za funkcionalnu bezbednost Univerziteta u Kaliforniji San Dijego (SAD) i rukovodilac NIT Instituta u Novom Sadu. Poslednjih 10 godina aktivno se bavi kreiranjem rešenja za digitalizaciju i automatizaciju mobilnosti, sa naglaskom na dizajn centralnog računarskog sistema za upravljanje vozilima. U sklopu istraživačkog i profesionalnog rada, sarađivao je sa vodećim svetskim kompanijama koje nude proizvode, usluge i rešenja u oblasti automobilske industrije (Daimler, BMW, ZF, Draexlmaier, Qualcomm, NVIDIA, Texas Instruments, Capgemini, ESI, CEA i dr).

U sklopu naučne karijere dr Bjelica je autor preko stotinu stručnih i naučnih radova, uključujući veći broj radova u međunarodnim časopisima i na SCI listi, kao i više desetina patenata i brojnih tehničkih rešenja. Dobitnik je nagrade „Special Merit Award“ za saopštenje na konferenciji potrošačke elektronike u Las Vegasu, 2013. godine. Aktivan je član međunarodnog udruženja IEEE u više njegovih grupa, među kojima se ističe društvo za potrošačku tehnologiju (IEEE Consumer Technology Society), gde je bio glavni urednik programa naučne konferencije IEEE ICCE Berlin u Berlinu, Nemačka (2015. i 2017), a jedan je od osnivača i učesnika u više vodećih uloga konferencije Zooming Innovation in Consumer Technologies (ZINC) u Novom Sadu (2016-2022). Gostujući je predavač na Univerzitetu u Osijeku (Hrvatska) i Univerzitetu u Banja Luci (BIH), i plenarni govornik na velikom broju naučnih i stručnih konferencija u zemlji i inostranstvu.